snaucer
Patuljasti Šnaucer potječe iz Njemačke, s područja Bavarske i Sudeta. Prema nekim tvrdnjama danas poznata pasminašnaucera spada u jednu od najstarijih pasmina. Šnaucera možemo prepoznati na slikama poznatog Rembrandta iz 17 stoljeća. U prvim poznatim zapisima s početka 18. stoljeća prepoznat je mali do srednji veliki pas sa seoskih imanja gdje je služio kao čuvar imanja i štala, uništivač štetočina, čak i kao odličan čuvar stada. Šnauceri su bili anatomski gotovo isti s „pinčerima“, jedino ih je razlikovala duljina dlake, ali glavna karakteristika njihov naglašeni karakteristični oblik tijela ostao je isti do danas. Kao čuvari imanja i štala razvili su sklonost prema lovu na miševe i štakore tako da ih neki još i danas nazivaju „štakorašima“. I dan danas je ta osobnost lova na štakora ostala jako izražena pogotovo kod patuljastog šnaucera. Kako bih zažtitili od ugriza štakora ljudi su im kupirali uši. Šnaucer su dobili ime po svojim brkovima jer njemci za brkove kažu Schnazuer.
Priroda ponašanja Patuljastog Šnaucera identična kako i kod velikog Šnaucera, samo začinjena s temperamentom i ponašanjem malog psa. Inteligencija, neustrašivost, izdržljivost i budnost čine patuljastog šnaucera idealnim kućnim psom ili psom za pratnju koji se bez problema može držati čak i u malom stanu.
Tipične osobine su njegov ljubazan temperament spojen sa smišljenom mirnoćom. Osobit je njegov dobroćudni karakter, volja za igrom i odanost gospodaru. Vrlo je nježan prema djeci, tolerantan, živahan, ali ne razdražljiv. Visoko razvijena intuicija, mudrost, sposobnost za učenje, hrabrost, izdržljivost i otpornost na bolesti daju sve prednosti za obiteljskog psa, psa čuvara i psa za pratnju, a sve je to određeno temperamentom i ponašanjem malog psa. Inteligencija, neustrašivost, izdržljivost i živahnost čine patuljastog šnaucera ugodnim kućnim psom - kako čuvarom tako i psom za pratnju koji se može držati čak i u malim stanovima bez problema
Šnauceri su psi velikog srca, hrabri, prema vlasniku osjećaju bezgraničnu ljubav pomiješanu sa ponosom koji samo šnaucer može imati Divnog su karaktera, živahnog, uvijek spremnog na igru, a opet potpuno ozbiljnog u situacijama koje nalazu ozbiljnost.
Zahvalni su za život u stanu, ne linjaju se, nemaju svoj miris, mogu ići svuda sa vlasnikom, jako su prilagodljivi... To su psi za ljude koji žele psa koga mogu naučiti svom načinu življenja, jer to su psi koji mnogo mogu da nauče .
Patuljasti Šnaucer je onakav kakav je i vlasnik, ako je vlasnik lijen i njegov šnaucer će biti lijen i zadovoljno će uživati u zajedničkom popodnevnom drijemanju. Ako je vlasnik sportaš i patuljak ce biti sportaš. Sa radošću će čekati svaki polazak na trening, trčanje, duge šetnje, agiliti ... U odgoju princip je jako bitan, ne je uvijek ne, da je uvijek da... Principijelnost je jedna od ključnih stvari pri odgoju šnaucera. Da bi vas šnaucer besprijekorno slušao on prvenstveno mora vlasnika poštivati, patuljak će ga uvijek voljeti ma što radili, ljubav šnaucera se ne mora zaslužiti ali poštovanje mora... Uvijek osjete tko je najslabija karika, i nikada se ne ponašaju isto prema svim ukućanima, niti prema svim gostima, nije im potrebno puno da shvate tko je tko.
Šnaucerima je potreban odlučan vlasnik s visokim samopouzdanjem koji uvijek tačno zna što želi.
Ovi su psi uvijek na istim talasnim duljinama sa svojom “porodicom” i tačno znaju vaše raspoloženje i emocije u svakom trenutku. Naravno, jedva čekaju da na sebe skrenu pažnju svojih ukućana. Za njih su od najveće važnosti mentalna i fizička stimulacija i ukoliko to ne dobiju počnu se dosađivati i mogu postati destruktivni. Morate im obezbijediti prostora i vremena za redovnu fizičku aktivnost i čestu igru bez povoca.
Šnauceri su supersenzitivni psi. Iznimno dobro se slažu s djecom, pogotovo ukoliko odrastaju zajedno. Imaju tendenciju nepovjerljivosti prema nepoznatima. Njihova lojalnost i razvijen osjećaj za teritoriju ih čini odličnim čuvarima. Idealni su pratoci i članovi domaćinstva.
Što se tiče odnosa s ostalim životinjama, slažu se sa ostalim ljubimcima dobro, pogotovo ukoliko odrastaju zajedno. Što se tiče ostalih pasa, mogu biti agresivni prema psima istog pola.
Odličan izbor za aktivne porodice, te za samopouzdane, odlučne i iskusne vlasnike.
Izgled
Srednji šnauceri su psi srednje veliki, snažne i robusne građe. Imaju dvostruki sloj dlake – mekanu poddlaku i oštro površinsko krzno. Dolaze u dva varijeteta: crni i “biber-so”. Imaju inteligentan izraz, a glavna odlika (po kojoj su i dobili ime) je karakteristična brada, odnosno brkovi .
Visina 45-50 cm, težina 14-20 kg (mužjaci i ženke)
Njega dlake
Njega dlake kod šnaucera iziskuje dosta truda što može predstavljati za one koji nemaju dovoljno vremena da se tome posvete. Dlaku treba četkati dva puta sedmično, dok se brada mora stalno čistiti iz higijenskih razloga.
Potrebno je skraćivanje, odnosno trimanje dlake svakih par mjeseci.
S druge strane, Šnauceri spadaju u rase koje se malo linjaju i pogodni su za ljude koji pate od alergija.
Zdravstveni problemi Srednjih šnaucera i dužina života
Srednji šnauceri žive 12 do 14 godina. Postoje bolesti na koje treba obratiti pažnju, ali generalno su zdrava rasa.
Neki od problema koje ih pogađaju su tiroidna žlijezda, rak, HD i katarakte.
haski
Haskiji su srednje veliki psi posebno uzgojeni za preživljavanje u polarnim uvjetima. Srodni su samojedima i aljaškim malamutima.
Postoje dvije vrste haskija - krupniji
sibirski i malo manji,
aljaski. I jedni i drugi imaju plave ili smeđe oči, a 20 posto ih ima jedno plavo, a drugo smeđe oko. Neki pretpostavljaju da je ta pasmina vučje krvi.
Nervozni su samo kad im je dosadno, kad se ne kreću dovoljno, te obično nisu agresivni prema ostalim psima. Iznimno su inteligentni, samostalni, ali i samovoljni. Haskiji obožavaju snijeg i trčanje u zaprezi.
Сибирски хаски (рус. Сибирский хаски) је радни пас средње величине, који припада породици шпицева и пореклом је из источног Сибира. Његово крзно може бити црно-беле, сиво беле или чак црвено-веле боје, док боја очију може бити плава, што је карактеристично за ову расу, али и смеђа. Очи им не морају бити исте боје[1]. Лињањекод сибирских хаскија је повезано са временским условима и када до њега дође, што се дешава 2 до 3 пута годишње, оно траје око 10 дана. Овај блиски рођак аљаског маламута и самоједа живи од 13 до 15 година.
Висина код мужјака износи 53—60 cm, а код женки 51—56 cm, док тежина износи 20—27 kg код мужјака и 16—23 kg код женки
[1].
Mereno od tla do laktova, noge su malo duže od dubine grudnog koša merenog od grebena do grudne kosti. Dakle, haski je pas visok na nogama, što mu opet omogućava brzo kretanje. Kratke noge znače lošiji, kraći korak i samim tim i sporiji kas.
Najvažnija osobina haskija jeste srednja veličina, srednja težina kostura i dobro balansirane proporcije, lakoća kretanja. Svaki znak preteške građe ili prevelike težine, kao i nespretno kretanje ili dugu i grubu dlaku treba sankcionisati. Haski nikada ne sme da bude težak ili grub, niti sme da deluje zastrašujuće. Ali, ne sme ni da bude previše sitnog kostura čime bi sugerisao sprintera. I mužjaci i ženke deluju sposobno da pređu velike razdaljine.
- ženke: 51cm – 56cm
Težina – mužjaci: 20-27 kg
- ženke: 16-23 kg
Ovde treba napomenuti da su mnogi psi koji učestvuju na izložbama često malo teži od navedene kilaže jer pored mišića imaju i određenu količinu masnog tkiva (tzv. Izložbena kondicija). Radni haskiji su suvi psi izražene muskulature i sa vrlo malo masnog tkiva. Takođe, ovo bi morala da bude i jedina razlika između radnog i izložbenog haskija. Sve druge podele nemaju osnova i ozbiljno narušavaju stav o rasi.
Dobar izložbeni haski MORA da bude i dobar radni haski. I obrnuto.
Diskvalifikacione greške: mužjaci preko 60cm visine i ženke preko 56cm visine.
U svakom pet shop-u danas možete naći veliki izbor gotove hrane za pse. Ovakva hrana je snabdevena svim potrebnim sastojcima i obično je odnos vitamina, minerala i ostalih makro i mikro elemenata odlično izbalansiran (što je vrlo važno). Dodavanje bilo kakvih vitaminsko-mineralnih smesa u ovakvu hranu je štetno, a može biti i vrlo opasno.
Ukoliko se odlučite da sami spremate hranu za Vaše štene, evo par predloga koji će Vam pomoći u početku:
Kukuruzni i pšenični griz, dobro prokuvan, može se davati sa jajetom i mlekom, povrćem...
Hleb sa iseckanim mesom...
Od mesa: iznutrice, mlevena piletina, riba (obavezno očišćena od kostiju), preporučuje se davanje svežih kostiju, ne prokuvanih (najbolje su teleće i svinjske), dok nije preporučljivo davati cevaste kosti (pileće);
Od povrća: šargarepa, zelen, kelj, španać treba prokuvati, kupus se može davati i u sirovom stanju, zrnene mahunjače ne treba davati;
Voće se daje u sirovom stanju: jabuke, kruške, grožđe (u malim količinama)...;
Zatim: sir, pirinač, testenine itd.
Štenetu treba obezbediti dovoljno hrane koja sadrži sve potrebne sastojke. Bez toga je teško dobiti dobrog psa, jer greške u ishrani mlade životinje kasnije se ne mogu ispraviti. Hrana se ostavlja štenetu 10-15 minuta, a što ne pojede sklanja se. Posudu posle hranjenja treba dobro oprati.
Pri davanju i spremanju hrane moramo obratiti pažnju na davanje svezih kokošijih jaja. Ako se daju cela jaja treba ih kuvati, a ako dajemo samo zumance bolje ih pasirati.
Potrebno je da obrok bude raznovrstan i sastavljen od što većeg broja komponenti, kako bi sadržao što veći broj neophodnih vitamina i mineralnih materija. Međutim pošto najveći deo vitamina propada prilikom termičke obrade u procesu pripremanja hrane, jedino sigurno snabdevanje svim vitaminima i mineralima je dodavanjem vitaminsko-mineralnih dodataka u već pripremljen i rashlađen obrok.
Hrana za štence treba da sadrži visok nivo proteina u cilju obezbeđenja telesnog i mišićnog rasta, kao i lepe i glatke dlake. Proteini takođe omogućavaju sniženje nivoa skroba koji štenci ne podnose dobro i unos masti tj. energije.
Zbog izuzetno velike osetljivosti bubrega pasa, hrana se ne sme nikako soliti (važi kako za štene, tako i za odraslog psa).
Do 4. meseca hrana se daje četiri puta dnevno.
Od 4. do 6. meseca tri puta dnevno.
Na dva obroka dnevno prelazi se kada štene dostigne polovinu težine odraslog psa, što je negde oko 6. meseca.
Kada štene dostigne težinu odraslog psa (godinu dana starosti), prelazi se na jedan obrok dnevno.
Štene se hrani svakog dana u isto vreme. Hrana mora biti mlaka. Pribor i posude za hranjenje moraju biti čisti. Štenad ne smeju da su gojazna i ugojena, moraju da su mišićava i pokretna (hrana se ne daje do potpune sitosti). Balansiran program vežbi je veoma značajan za harmoničan razvoj muskulature štenadi. Ali za tako nečim neće biti potrebe sve dok ceo program vakcinacije ne bude gotov, pošto će svakom štenetu prirodno igranje u Vašem domu ili dvorištu biti sasvim dovoljno.
Nakon što je i poslednja vakcina data, u starosti od 14-16 nedelja, možete polako da počnete da izvodite štene u kraće šetnje. Polako povećavajte dužinu šetnji, ostavljajući duge šetnje za vreme kada štene bude uveliko navršilo šest meseci starosti.
Važno je da dozvolite mladom štenetu da odmara i spava koliko god je potrebno - posebno posle hranjenja.
Prvi obroci Vašeg novog šteneta u Vašoj kući su jako bitni. Preporučuje se da saznate kakvu je vrstu hrane štene dobijalo od odgajivača i da tu hranu nastavite da dajete štenetu bar jos dan-dva i u Vašoj kući. A zatim ako želite da promenite vrstu hrane, to činite vrlo polako tako što ćete dodavati novu hranu u obrok sa starom (npr. 25% nove i 75% stare hrane) i u toku nekoliko narednih dana povećavati procenat nove, a smanjivati procenat stare hrane, sve dok štene potpuno ne prihvati novu vrstu hrane.
Uvek čista i sveža voda mora da je dostupna, posebno ako se štene hrani suvom hranom.
newfoulander
Њуфаундленд (француски: Terre-Neuve; ирски: Talamh an Éisc; латински: Terra Nova) је велико острво на североисточној обали Северној Америци и најнасељенији део канадскепровинције Њуфаундленд и Лабрадор. Острву Њуфаундленд (првобитно названо Terra Nova) је вероватно име дао Италијан Џон Кабот (Giovanni Caboto) 1497, што је најстарији европски назив у Северној Америци. Провинција у којој се ово острво налазило звала сеЊуфаундленд до 2001, када је преименована у Њуфаундленд и Лабрадор (поштанска скраћеница је промењена из NF у NL).
Њуфаундленд је одвојен од полуострва Лабрадор пролазом Бел Ил, а од Острва Кејп Бретон Каботовим пролазом. Он затвара ушће реке Сен Лоренс, стварајући Залив Сен Лоренс, највећи залив на свету. Најближи сусед Њуфаундленда је мала прекоморска заједница Свети Пјер и Микелон.
Површина острва је 111.390 km² и по томе је 15. по величини острво на свету. Главни град провинције Сент Џонс, основан је на југоисточном врху острва. Кејп Спиер, јужно од града је најисточнија тачка Канаде. Острво има око 485.000 становника.
Становници Њуфаундленд изгварају „њу-фин-ленд“ или „њу-фан-ленд“. На Њуфаундленду се говори дијалектом
енглеског језика познатом као „њуфаундлендски енглески“, дијалектом
француског језика познатом као „њуфаундлендски француски“ и дијалектом
ирског језика познатог као „њуфаундлендски ирски
Nega: Ovaj nežni div uživa da se razvlači po kući, ali će mu redovna i umerena aktivnost prijati. Naročito mu treba dozvoliti da često pliva i ludira u vodi. Štencima treba puno hrane, odrastao njufaundlend jede kao retriver. Više im prija hladnija klima, po vrućini ih treba držati u hladovini i obezbediti im dosta hladne vode. Krzno treba svakodnevno ili bar jednom nedeljno četkati grubom četkom. Izbegavajte kupanje, jer se tako s dlake uklanja prirodni masni film.
Poreklo: Kažu da je ova rasa poreklom od indijanskih nomadskih pasa ili vikinških "pasa-medveda", dok drugi veruju da je njufaundlend srodan labradoru, a treći da je poreklom od tibetanskog mastifa. Kako god, ime je dobio pomažući ribarima duž obale Njufaundlenda u Kanadi. Izvlačio je mreže, izvlačio konopac čamaca na obalu, vadio iz vode šta god bi palo preko palube, između ostalog i brodolomce. Takođe je vukao brvna, poštanske saonice, dostavljao mleko i nosio pakete tereta. Jedan njufaundlend je 1919. godine izvukao čamac sa 20 brodolomnika na obalu - zbog takvih poduhvata ovaj pas je nazvan svetim barnarom (bernandincem) voda. Tokom Drugog svetskog rata pripadnici ove rase dovlačili su saveznicima hranu i municiju po vejavici na Aljasci i Aleutskim ostrvima.
LABRADOR
Лабрадор ретривер (такође лабрадор или само лаб скраћено), је један од неколико врста ретривера, врста птичара. Лабрадор се сматра за најпопуларнију расу пса на свету, и најпопуларнија је раса по регистрацији у САД-у (од 1991.)[1] Великој Британији,[2] Пољској, и неколико других држава.[3] Такође је најпопларнија раса пса асистента у САД, Аустралији и многим другим државама.
Такође се много користи и у полицији и другим званичним телима због детекције и радних способности.[4] Веома су друштвени, нежни, паметни, снажни и добре нарави,[3][4] и лабрадори се генерално сматрају за добре човекове пријатеље свих старосних доба (укључујући висок ниво толеранције и стрпљења за децу),[5][6] и ти их чини одличним радним псима. Ови пси су веома лојални и одлични су за малу децу. Могу се користити у разним шоу програмима. Добро трениран, лабрадор је један од најодговорнијих, најпослушнијих и
Остеохондроза се код лабрадора углавном појављује у периоду интензивног раста од 4-8 месеци и то углавном као упала покоснице и то најчешће костију
лакта који касније прераста у
артритис, а предиспонирајуци фактори су: хормонална неуравнотеженост, као и исхрана, рад и нагли раст.
OPSTI IZGLED:
Snazno gradjen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. Siroka lobanja. Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. Sirok i snazan u slabinskom delu i zadnjim nogama.
KARAKTERISTIKA:
Uravnotezen, veoma budan, odlicnog nosa, mekih usta, sa odusevljenjem ide u vodu, ima sposobnost prilagodjavanja u predanog pratioca.
NARAV:
Inteligentan, oprezan i poslusan. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plasljivosti
GLAVA I LOBANJA:
Siroka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje duzine, pune snage ne spicaste.
OCI:
Srednje velicine, pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lesnika, sto tamnije to bolje.
USI:
Ne velike ili teske, dobro prilaezu uz glavu, visoko i prilicno dobro unazad usadjene
ZUBALO:
Vilice i zubi snazni sa potpunim i makazastim zagrizom, pri cemu gornji sekutici bez medjuprostora pokriva sekutice donje vilice. Zubi postavljeni
vertikalno u vilici.
VRAT:
Suv, jak, pun snage prelazi u dobro postavljene plecke.
TELO:
Grudi dobre sirine i dubine, jako zaobljena, bacvasta rebra, ravna gornja linija. Siroke kratke i snazne slabine.
SAPE:
Okrugle, kompaktne sa dobro izrazenim jastucicima.
REP:
Veoma debeo u korenu, ravnomerno se suzava ka vrhu, srednje duzine, bez zastavica, ipak odlakan celom duzinom, kratkom, debelom i gustom dlakom, koja ga cini okruglim. Pomera ga radosno, ipak ne treba da bude nosen iznad ledja.
KRETANJE:
Slobodno osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge su ravne i paralelne.
BOJA:
Jednobojno crna, zuta ili cokoladno braon. Zuta je od svetlije krem boje do lisicje crvene. Cokoladna moze varirati od svijetlije do tamne cokoladno braon boje. Bilo koja druga boja ili kombinacija boja vodi diskvalifikaciji. Prihvatljiva je mala bela fleka na grudima
TESTISI:
Muzjaci trebaju da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spustena u skrotum.[/img]
Labrador retriver i zlatni retriver deo su porodice rasa pasa koja se zove retriveri. Osim labradora (sto je potpuno isto kao labrador retriver) i zlatnog retrivera, postoji jos nekoliko retriverskih rasa. Labrador retriver se veoma razlikuje od zlatnog retrivera. Zlatni retriver (kao sto mu ime kaze) iskljucivo je zute boje (u mnogo nijansi) dok labrador retriver moze biti u tri potpuno ravnopravne boje - crna, zuta i cokoladna. Najcesca su dvobojna legla kod labrador retrivera.
Za njega kazu da je "Najpopularniji lovački pas na svetu"
Razni oblici lova uslovljavali su stvaranje različitih pasmina pasa s ciljem ispunjavanja specifičnih zahteva pojedinih vrsta lova. Tako su nastali lovački psi: ptičari, jamari, goniči, krvoslednici i retriveri (aporteri). Cilj u uzgoju retrivera bio je jedan: stvoriti psa koji će donositi razne vrste ptica u bilo koje godišnje doba, po bilo kakvom vremenu i na bilo kakvom terenu. Prvenstveni zadatak pasa je bilo donošenje iz vode, te ono što je drugim psima nemoguće, aport iz duboke, hladne vode usred zime - retriveru predstavlja zadovoljstvo. Međunarodna kinološka federacija (FCI) priznala je pet vrsta retrivera, a razlikuju se, između ostalog, po vrsti dlake, ali zajedničko svojstvo svih tipova dlake je da savršeno štite psa od hladne vode. Dlaka nekih retrivera je praktički "nepromočiva".
Moraju biti uz ljude da bi bili srecni, a ako su izolirani od ljudskog kontakta kroz duže vreme, postanu problematičnog ponašanja.
retriver
Златни ретривер је пас који обожава контакт са људима, члановима породице, посебно са децом. Ужива у кућној атмосфери.
Веселе је нарави и бескрајно одан свом власнику, спреман да се одушевљено одазове сваком његовом позиву и да му се у потпуности посвети. Своју животну радост, која може бити поремећена само недостатком љубави и недовољним контактом с укућанима, изражава скакањем, махањем репа, додиривањем њушком и ударцима шапа. Када жели привући пажњу, не бира средства, оглашавајући се снажним лавежом или упорним цвиљењем. На исти начин најављује и нечији долазак, дочекујући госта с великим одушевљењем, што свакако није препорука за доброг чувара.
- Глава
- Глава и лобања: Пропорционална глава са широко, лагано заобљеном лобањом која је добро насађена на врат. Њушка снажна, широка и дубока. Дужина њушке приближно је једнака дужини од добро израженог стопа (део лобање који почиње на крају њушке, па се пење до почетка чела) до "квржице памети" (лагано избочена кост на крају потиљка). Нос је обично црн, али могуће је да посветли у зимском периоду или код женки у циклусним раздобљима (хормони), па да више никада не поврати првобитну боју (што није правило).
- Очи: тамно смеђе, сразмерно широко постављене, средње величине.
- Уши: средње, умерене величине. Усађене су на, отприлике, једнакој раздаљини са очима.
- Уста: Снажна вилица са савршеним, правилним и комплетним зубима (42 комада), шкарастим загризом (горњи зуби морају прелазити преко доњих, незнатно их додирујући, усправно постављени у вилици).
- Врат: Добре дужине, мишићав и "чист" (без обешене коже).
- Тело
- Предњи део: Предње ноге су равне, добрих костију, рамена леже доста према назад, лактови су постављени близу. Лопатица и надлактица требале би бити једнаке дужине (под углом од 90 степени), тако да ноге буду постављене прилично дубоко испод тела.
- Задњи: Шапе и ноге су чврсте и мишићаве. Колена су добро савијена. Скочни зглобови (пете) су ниско смештени, не иду ни према напољу ни према унутра. Крављи став је непожељан.
- Ношење: Уравнотежено, са снажним прсним кошем. Ребра су дубока и добро заобљена. Леђна линија је равна.
- Шапе: Округле, мачје.
- Реп: Постављен и ношен у равнини леђа, треба досезати до скочних зглобова.
- Кретање: Треба бити снажно, али лагано, без икаквих напора. Равно и сигурно, гледајући од напред и назад. Кораци би требали бити дуги и слободни без високог дизања предњих ногу.
- Длака: Равна или таласаста, са много реса и густом водоотпорном поддлаком.
- Боја: Било која варијанта златне или крем боје, никако црвене или махагониј боје. Неколико белих длака на прсима је дозвољено.
- Висина: Од гребена (врха лопатице) до пода: мужјаци 56-68 cm, женке 51-58 cm.
- Тежина: мужјаци 27-36 kg, женке 25-32 kg
Напомена: Мужјаци би требали имати два наизглед нормална тестиса који се скроз спуштају у мошњу.
Oni su nježni, pristojni i inteligentni obiteljski psi sa mnogo šarma. Lako se dresiraju i jako su strpljivi i nježni prema djeci. Uživaju udovoljavati gospodarima, pa dresura postane zabava. Prijateljski su raspoloženi prema svima, čak i prema drugim psima. Kako rijetko napadaju , retriveri su jako dobri psi čuvari, jer glasnim lajanjem upozoravaju na dolazak stranaca u kuću.
Moraju biti uz ljude da bi bili sretni, a ako su izolirani od ljudskog kontakta kroz duže vrijeme, postanu problematičnog ponašanja.
Zbog jako dobrog njuha neki od njihovih talenata su lov, traganje, donošenje lovine, detektiranje narkotika kao policijski psi, zatim agility kao natjecanje, poslušnost i izvođenje trikova, a zbog velikog strpljenja i poslušnosti koriste se kao psi vodiči slijepih osoba.
Pogodni su za držanje u kući ili stanu uz dovoljno dnevne šetnje i istrčavanja , a jako vole donošenje loptice ili štapa. Bitno je da se pravilno hrane i imaju dovoljno aktivnosti, jer u protivnom dolazi do prekomjerne težine.
Mužjaci narastu od 56-61 cm, a ženke 51-56 cm, a težina im je 27-36 kg mužjaci i 25-32 kg ženke.
Genetski su podložni displaziji kukova i nasljednim očnim deformacijama. Česte su kožne alergije koje odmah zahtjevaju veterinarsku skrb.
Prizor iz bajke u selu Potpeć na samo dvanaest kilometara od Užica. Mesto događaja odgajivačnica “Ludvig of Gold” koju su osnovali Snežana i Dragan Pejić, pre desetak godina. Prelepim travnjakom viori se dlaka boje zlata pet ženki i četiri mužjaka golden retrivera, koji trčkaraju na petnaest hektara dvorišta gde su im i savremeno uređeni boksevi. Do pre četiri godine, živeli su Užicu, a onda su ostvarili svoj san, uredivši ovaj kutak u kome uživaju uz Goldija, Zoroa, Zafira II, Bruna, dve Boni, Astre, Arlite,...a tu su i štenci. A sve je počelo pre dvanaest godina tako što je prijatelj doveo psa starog godinu i po dana, da ga Dragan vidi i uzme, jer je navodno dobar za lov.
BERNANDINAC
Bernardinac je pasmina pasa koja se prvi puta spominje u 17. stoljeću. Bernardinac se još javlja pod imenima Saint Bernard dog, Sveti psi, Alpski mastiff pas,Bernhardinerand i pas Barry (najpoznatiji bernardinac, poznat po spašavanju preko 40 ljudskih života). Možda svoju najveću slavu, postigao je prikazivanjem u seriji filmova 'Beethoven' 1, 2, 3 i 4.
Naziv bernardinac koji je označavao pasminu počeo se upotrebljavati u drugoj polovici 19. stoljeća.
Ženke su sitnije i visina im iznosi najmanje 65 cm. Mužjaci su krupniji, imaju većuglavu i njihova visina bi trebala minimalno iznositi 75 cm. Težina je ovisna o veličini i građi tijela; minimalno je 73 kg, no može iznositi i preko 117 kg.[1]
Po dlaci razlikuju se dva tipa bernandinca: kratkodlaki i dugodlaki. Bijele su boje sa "plaštom" boje hrđe preko leđa. Bernardinci imaju bijele šape, bijela prsa i vrh repa koji je izrazito kitnjast.
Dlaku je potrebno svakodnevno četkati jakom metalnom četkom dužih zubaca, kako bi se odstranile otpale dlake. Kod kupanja, šamponiranje se preporučuje sa šamponom za izbjeljivanje dlake. Treba čistiti uši redovito alkoholom jer im se jako prljaju i može doći do oštećenja sluha ukoliko se ne čiste redovito. Kod primjeraka sa spuštenim kapcima treba redovito kontrolirati vid i oči
Bernandinac je pas za spašavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su ovim psima svojstvene sposobnosti da unaprijed osjete lavinu, nevrijeme i zemljotrese i da ih predskaže. Nasljedna nastrojenost ove upečatljive pasmine za rad na polju spašavanja odgovara darovitosti ptičara ili lovačkog psa u području lova.
Bernandinac kratke dlake je najefikasniji na planini,jer odlično podnosi veoma niske temperature, a lakše radi od bernandinca duge dlake, koji se nešto teze kreće po snijegu, jer mu se snijeg lijepi za šape i zamrzava. Ovaj pas je razborit, miran i društven, nježan i umiljat, bezgranično odan, obožava djecu. Potrebno mu je mnogo vježbe i kretanja, a održavanje njegove dlake zahtjeva energično i često četkanje.
LESI
DALMATINAC
Назив расе потиче по области Далмација, где је веома гајена и коришћена као гласник у току Балканског рата. У Енглеској, деца су овог пса називала „Plum Pudding Dog“ због карактеристичних мрља по телу. У време дилижанси назван је „пас за кочије“, јер је био овлашћени пратилац таквих кола, а касније у Америци је био и члан посаде ватрогасних кола, па и маскота читаве корпорације. Појавом аутомобила, ова раса је била на путу да нестане, али је филм Волта Дизнија „101 далматинац“ снимљен 1959. године допринео њеној популаризацији и одржању.[1]
